Astma je
hronična opstruktivna zapaljenska bolest disajnih puteva koja uzrokuje
probleme pri disanju. Karakterišu je jak imunološki odgovor i hronična upala
traheobronhijalnog stabla. Bolest se kod osetljivih osoba manifestuje
otežanim disanjem, zviždanjem u grudima (vizing) i kašljem, udruženim s
opstrukcijom u disajnim putevima, često reverzibilnom, spontano ili usled
terapije. Bolest se karakteriše pojačanom reaktivnošću bronhija na različite
nadražaje. Javlja se u epizodama, tj. akutna pogoršanja bolesti izmenjuju se
periodima u kojima nema simptoma astme. Do napada dolazi pri pogoršanju
upale, obično jer je u neposrednoj okolini prisutan neki provokativni faktor
astme.
Uzrok nastanka
Nasleđe može igrati određenu ulogu u nastanku astme, ali postojanje astme u
porodici ne znači da ćete definitivno i vi ili vaše dete oboleti od astme.
Nasleđuje se sklonost prema bolesti, a ne sama bolest. Astma se često prvi
put javlja u detinjstvu, češće kod dečaka nego devojčica. Atopija i alergije
u porodici najveći su faktori rizika za razvoj te bolesti kod dece. Atopija
je genetska sklonost imunog sistema da proizvodi antitela na uobičajene
alergene što dovodi do simptoma alergije. Atopijski dermatitis (ekcem) i
alergijski rinitis mogu služiti kao ključni pokazatelji rizika razvoja astme
kod odojčadi i male dece. Nisu svi oblici astme alergijski niti sve alergije
dovode do astme. Alergijski uzročnici najčešće pripadaju grupi inhalacionih
alergena (kućna prašina, grinje, perje, životinjske dlake, buđ, različiti
poleni). Pri dolasku u dodir s prethodno senzibilisanim organizmom,
izazivaju simptome astme. Smatra se da je za nastanak bolesti kod jedne
trećine obolelih odgovoran imunološki mehanizam. Poznato je da neke vrste
lekova izazivaju akutni napad astme. To su acetilsalicilna kiselina,
beta-adrenergijski antagonisti, nesteroidni antiinflamatorni lekovi,
tartarazin (sredstvo za bojenje prehrambenih proizvoda) i drugi. Porast
atmosferskog zagadenja i loši klimatski uslovi pogoršavaju astmu. Dobro je
poznat takav efekat duvanskog dima, ozona, azot-dioksida i sumpor-dioksida
(u velikim koncentracijama). Profesionalni faktori koji izazivaju astmu su
brojni. Sreću se u različitim proizvodnim procesima i granama, kao što su
obrada metala (hrom, nikl, platina), drveta, biljnih prerađevina, plastičnih
masa i životinjskih produkata. Infekcija u disajnom sistemu najčešće
uzrokuje akutno pogoršanje astme. Mikrobiološki uzročnici su različiti: kod
dece se nalazi respiratorni sinicijalni virus i virus parainfluence, dok kod
odraslih dominira virus influence i rinovirus. Mehanizmi putem kojih virusi
provociraju astmu nisu poznati, ali se verovatno dešavaju inflamacijske
promene u sluzokozi disajnih puteva, koje dovode do pada odbrambenih
sposobnosti i veće osetljivosti na egzogene (spoljašnje) faktore. U toku
fizičkog naprezanja povećava se minutna ventilacija pluća tako da u donje
disajne puteve dospeva veća količina nezagrejanog vazduha. Istovremeno menja
se sadržaj tečnosti u epitelnim ćelijama sluznice. Dva fizička faktora,
hladnoća i promena osmolarnosti, deluju na iritantne završetke nerva Vagusa
i pokreću napad astme. Astma izazvana naporom dešava se najčešće u toku
trčanja, a znatno ređe pri plivanju.
Klinička slika
Astma se manifestuje nedostatkom vazduha (dispneja), zviždanjem u grudima
(vizing) i kašljem. Ova tri simptoma su obično udružena. Gušenje se javlja u
vidu napada (paroksizmi dispneje) između kojih su faze remisije. Intenzitet
napada, njihova učestalost i trajanje su varijabini. Za vreme napada
bolesnik diše ubrzano, čuje se vizing, preznojen je i uplašen. Zauzima
sedeći položaj i oslanja se na ispružene ruke, da bi fiksirao mišiće ramenog
pojasa, što omogućava upotrebu pomoćne disajne muskulature. Kraj napada je
često obeležen kašljem s iskašljavanjem guste sluzi. Astma se obično
pogoršava noću, a napadi se javljaju između 2 i 4 sata ujutro. Najteži
klinički oblik astme jeste akutni teški napad (status asthmaticus) u kome je
bolesnik životno ugrožen.
Dijagnoza
Dijagnoza astme postavlja se na osnovu anamnestičkih podataka, fizikalnog
pregleda i ispitivanja funkcije pluća.
Lečenje
Javiti se lekaru.
Prevencija
Astma se može sprečiti. Kod dece u čijim je porodicama zabeležena astma ili
atopija, početni razvoj astme se može sprečiti izbegavanjem izloženosti
pasivnom pušenju i kućnoj prašini, alergenima u hrani, alergenima koji
potiču od mačaka ili drugih životinja, grinju, polenu…Savremena terapija
astme pomaže bolesnicima da spreče većinu napada, reše se problematičnih
noćnih i dnevnih simptoma i ostanu fizički aktivni.
Da bi se postigla kontrola astme, potrebno je:
-odabrati odgovarajuće lekove i individualno ih dozirati;
-usvojiti dugoročni pristup lečenja astme;
-lečiti akutne napade astme;
-identifikovati i izbegavati faktore koji pogoršavaju astmu;
;)
