|
 Virusni
hepatitis A je akutno infektivno i kontagiozno oboljenje koje se karakteriše
izraženim dispeptičnim sindromom i pojavom ikterusa (žuto prebojena koža i
sluzokoža) nastalim usled oštećenja parenhima jetre.
Uzrok nastanka i
učestalost
Izazivač oboljenja je virus hepatitisa A, označen kao
Human enterovirus tip 72. Pripada RNK virusima, veoma je
otporan na fizičke i hemijske uticaje spoljašnje sredine. Izvor zaraze je
oboleli čovek. Čovek je infektivan tri nedelje pre pojave ikterusa, a sa
pojavom ikterusa infektivnost naglo opada. Osnovni putevi infekcije su preko
vode, hrane i kontaktni. Osetljivost na infekciju virusnog hepatitisa A je
veoma visoka, pri čemu je indeks kontagioznosti posebno visok kod dece i
mladih, a manji kod osoba u trećoj deceniji i kod straijih osoba.
Klinička slika
Period
inkubacije kod inficiranih virusom hepatitisa se kreće od 9-50 dana, mada
najčešće 15-30 dana. Bolest može da ima tipičan i atipičan tok (anikterusni,
asimptomatski, ascitni, prolongirani). Tipična forma virusnog hepatitisa A
ima tri faze u evoluciji: preikterusna, ikterusna i rekonvalescentna.
Preikterusna faza
nastaje naglo, obično kratko traje (3-4dana), pri čemu se zapažaju znaci
intoksikacije u vidu malaksalosti, brzog zamaranja, glavobolje, osećaje
težine u stomaku. Tokom ove faze se zapaža:
dispeptični sindrom - muka, osećaj težine u želudcu,
nagonom na povraćanje, povraćanje, slabim apetitom, bolom pod desnim
rebarnim lukom i lakom dijarejom;
gripoidni sindrom - povišena temperatura, glavobolja, bolovi u
mišićima, kataralne promene na gornjim partijama respiratornog trakta;
neurovegetativni sindrom -
vrtoglavica, neraspoloženje, smanjena koncentracija. Krajem ove faze dolazi
do promene boje urina, koji je tamno prebojen, a česta je i promena boje
stolice, koja je aholična. Ikterusna
faza se odlikuje pojavom ikterusa. Ikterus se javlja najpre
na sluzokožama, a potom i na koži. Urin je tamno prebojen - ima boju „tamnog
piva", a stolica je bledo kolorisana. U slučajevaima sa uobičajnim tokom
bolesti dolazi do smirivanja tegoba iz preikterusne faze. Hepatomegalija je
različito ispoljena i jetra se palpira na 2-3 cm ispod desnog rebarnog luka.
Slezina je takođe uvećana. Ova faza bolesti se održava od 7-14 dana.
Rekonvalescentna faza se
odlikuje isčezavanjem ikterusa i pojavom obilnije diureze. Hepatomegalija i
splenomegalija se povlače. Dužina ove faze je individualana, ali obično se
kreće 1-2 meseca.
Dijagnoza
Dijagnoza virusnog hepatitisa A postavlja se na osnovu epidemioloških
podataka i kliničke slike. Potvrđuje se laboratorijskim testovima
funkcionalnog ispitivanja jetre dok se etiološka dijagnoza postavlja
direktnim i indirektnim metodama.
Lečenje
Lečenje
obolelih od akutnog virusnog hepatitisa se sastoji od dijetetskog,
posteljnog režima i patogenetske terapije.Javite
nam
se.
Prevencija
Mere
profilakse su opšte i specifične. Opšte mere su identične kao kod crevnih
zaraznih bolesti. Specifične mere zaštite mogu biti pasivne i aktivne.
Pasivne mere zaštite obuhvataju davanje preekspozicione i postekspozicione
imunoglobulinske profilakse. Aktivna imunoprofilaksa obuhvata davanje
vakcine.
|
