Pod
ulkusom (čirom) se podrazumeva lokalna erozija, razjedina sluzokože sa
prodiranjem ka mišićnom sloju i dublje, što može dovesti do nastanka
perforacije, pucanja čira ili, ako ošteti krvni sud, do krvarenja. Ulkusni
krater može biti ispunjen krvlju, kao i proteinskim eksudatom. Ovakva
manifestacija je tipična za akutno stanje ove bolesti. Čir koji se nalazi na
prednjem zidu dvanaestopalačnog creva dovodi do perforacije (pucanja), dok
na zadnjem zidu dolazi do prodiranja ka gušterači ili do krvarenja.
Učestalost
Čir na dvanaestopalačnom crevu (duodenalni ulkus) može se javiti u svakom
životnom dobu, ali je češći kod mlađih i sredovečnih osoba (između 20 i 45
godina). Češći je kod muškaraca, a u poslednje vreme je u porastu i kod
žena.
Uzrok nastanka
Iako se danas dosta zna o mehanizmima koji doprinose nastajanju duodenalnog
ulkusa, ipak, njegova je patogeneza nedovoljno jasna. Naučno je dikazano da
sekrecija želudačne HCL ima značajnog uticaja na nastajanje duodenalnog
ulkusa, ali faktori koji utiču na osetljivost duodenalne sluzokože nisu još
definitivno proučeni. Konzumiranje cigareta je veoma važan faktor u
povećanju frekvence nastajanja duodenalnog ulkusa, slabijeg odgovora ulkusa
na terapiju i povećanog mortaliteta pacijenata sa duodenalnim ulkusom. Ovaj
porok ne povećava sekreciju HCL, već se za povećanu incidencu nastajanja
duodenalnog ulkusa u pušača pretpostavlja da cigarete inhibišu sekreciju
pankreasnih bikarbonata koji normalno neutrališu kiseli želudačni sok.
Genetski faktori takođe su značajni u nastajanju duodenalnog ulkusa, što
potvrđuje i njegovo češće nalaženje u porodicama u kojima je bilo ulkusa.
Kolonizacija Helicobacter pylori (HP) u želucu prisutnaje u 90-100%
pacijenata sa duodenalnim ulkusom. Ovo navodi na potencijalnu ulogu HP u
patogenezi nastajanja duodenalnog ulkusa. Katkada se u pacijnata sa
duodenalnim ulkusom javljaju antitela prema virusu herpes simpleksa.
Simptomi
Najčešći simptom duodenalnog ulkusa je bol. Bolje najčešće u vidu oštrih
probadanja, pečenja ili svrdlanja. Nekada bol može biti nedefinisan u vidu
abdominalnog pritiska ili punoće, a često i u vidu nejasnih senzacija. U oko
10% pacijenata bol se lokalizuje u desnoj strani epigastrijuma, a u
duodenalnom ulkusu karakteriše se pojavom navedene simptomatologije, od 90
minuta do 3 sata posle uzimanja hrane. Usled bolova pacijent se često budi
noću, a posle uzimanja hrane ili antacida bol prolazi za nekoliko minuta. Uz
bol se javljaju muka i gađenje. Za ovo oboljenje je karakteristično ciklično
javljanje u proleće i jesen, a nekada postoje intervali od nekoliko godina
bez tegoba. Znaci čira klinički mogu ličiti na druga oboljenja trbušne
duplje, kao što je akutno zapaljenje žučne kese, zapaljenje gušterače, kod
hijatus hernije i drugih funkcionalnih smetnji. Veoma je značajno da se zna
da jedan veliki broj pacijenata sa aktivnim duodenalnim ulkusom nema ulkusnu
simptomatologiju. Ovoje i razlog nepreciznog određivanja indcidence ulkusa u
širokoj populaciji stanovništva.
Dijagnoza
Dijagnoza se postavlja ili rendgenskim snimanjem želuca ili gastroskopijom.
Lečenje se sprovodi u svim slučajevima kada je to moguće i ukoliko postoji
odgovor na primenjenu terapiju. Procenat otkrivanja duodenalnih ulkusa kreće
se od 70 do 80%. Uvođenjem radiološke metode dvojnog kontrasta (barijum -
vazduh) ovaj procenat se povećava na 90%. Tipična duodenalna ulceracija pri
radiološkom pregledu izgleda kao diskretan krater u gornjem delu duodenalnog
bulbusa.
Lečenje
Javite se stručnom timu naše ambulante.
Prevencija
Prevencija je jako važna, a ona se sastoji u izbegavanju lekova koji se
uzimaju oralno radi lečenja raznih drugih oboljenja, izbegavanju pušenja,
alkohola i neadekvatne ishrane.
;)