Čir
na želucu ili gastrični ulkus je vrlo često oboljenje i predstavlja
oštećenje sluzokože želuca.
Uzrok i razvoj bolesti
Danas se smatra da je čir na želucu oboljenje uzrokovano bakterijskom
infekcijom, a ponekad i dugotrajnom primenom nesteroidnih protivupalnih
lekova (NSAID), kao što su acetilsalicilna kiselina, ibuprofen, diklofenak
itd. Oboljenje najčešće uzrokuje bakterija Helicobacter pylori (H. pylori).
Nedavno je ustanovljeno da je ova bakterija uzročnik skoro svih peptičkih
ulkusa i to 80% želučanih i preko 90% onih na dvanaestopalačnom crevu.
Međutim, infekcija bakterijom H. pylori ne znači i sam ulkus.To zavisi od
osobina obolelog, vrste H. pylori i još nekih nepoznatih faktora. Pouzdano
se ne zna ni tačan put prenosa infekcije (hranom, vodom, direktnim kontaktom
usta na usta kao npr. ljubljenjem, prljavim rukama). H. pylori slabi
zaštitnu moć sluzokože što omogućava prodor kiseline kroz sloj ispod nje
stvarajući tako ulkus. H. pylori opstaje u želudačnoj kiselini jer izlučuje
enzime koji je neutrališu. Genetska predispozicija je važna u nastanku
bolesti, a faktori rizika su pušenje, unos alkohola i kofeina. Ljuti začini
ili stres nisu njegovi uzročnici kao što se pre mislilo, ali mogu
potstaknuti njegov razvoj i pogoršati simptome.
Simptomi
Najčešći simptom je bol koji je uglavnom ravnomeran i tup. Javlja se i
nestaje u razmacima od nekoliko dana pa do nekoliko nedelja. Kod čira na
dvanaestopalačnom crevu se javlja par sati nakon jela ili usred noći na
prazan želudac, a prestaje unosom hrane. Kod čira na zelucu bol se obično
pojačava nakon uzimanja hrane. Pored bola koji je najdominantniji simptom
još se javljaju i: gubitak telesne težine izazvan averzijom prema hrani ili
anoreksijom, nadutost, podrigivanje, mučnina i povraćanje. Simptomi mogu
biti vrlo blagi ili se uopste ne moraju pojavljivati. Krvarenje je česta
komplikacija i sreće se u oko 25% slučajeva.
Dijagnoza
Osnovni dijagnostički metod predstavlja radiološko i endoskopsko
ispitivanje. Standardnim pregledom pomoću barijuma želudačni ulkus se može
dijagnostikovati u oko 90% slučajeva. Najčešća njegova lokalizacija je na
maloj krivini želuca . Zbog lažno pozitivnih i lažno negativnih nalaza koji
se dobijaju radiološkim pregledom, svi ulkusi želuca moraju se endoskopski
pregledati. Endoskopskim pregledom se određuje veličina, lokalizacija i
izgled ulkusa, a ciljanom biopsijom u toku endoskopije moguće je odrediti
njegove histološke karakteristike. Kombinacijom navedenih dijagnostičkih
procedura moguće je u 95% slučajeva odrediti da li je u pitanju benigno ili
maligno oštećenje želuca. Endoskopski pregled vrši se endoskopom koji se
sastoji od tanke, osvetljene cevi koja na svom kraju ima kameru. Endoskop se
uvodi kroz usta pacijenta sve do želuca. Tako je moguće videti sluzokožu
organa, a može se uzeti i biopsija (uzimanje komadića tkiva) za mikroskopsku
analizu. Dijagnoza H. pylori je važna s obzirom da se lečenje ulkusa
uzrokovanog H. pylori razlikuje od onoga izazvanog nestroidnim
antiinflamatornim lekovima. H. pylori se otkriva iz krvi, daha i tkiva.
Pregledom krvi se otkrivaju antitela na bakteriju H. pylori. Pregled daha
najčešće se sprovodi nakon lečenja, radi provere uspešnosti terapije, ali i
u dijagnostičke svrhe. Zove se urea izdisajni test. Tačnost ovog testa je
96-98%
Lečenje
Javite se našem stručnom timu.
Prognoza
Pravilnim lečenjem smanjuje se mogućnost ponovnog javljanja bolesti u gotovo
90% slučajeva. Važno je da bolesnik bude uporan i pridržava se propisane
terapije.
Prevencija
Ne zna se pouzdano na koji način se H. pylori prenosi, što otežava
prevenciju oboljenja. Istraživači rade na vakcini protiv infekcije. Ako je
ulkus nastao uzimanjem nesteroidnih antiinflamatornih lekova treba uzimati
lekove iz ove grupe vrlo oprezno ili se savetovati s lekarom za adekvatnu
zamenu.
;)