Shizofrenija
je duševna bolest koja oboleloj osobi onemogućava razlikovanje stvarnih
(realnih) od nestvarnih (nerealnih) doživljaja ili iskustava, ometa logičko
razmišIjanje, normalne osećajne doživIjaje prema drugim osobama, te narušava
njeno društveno funkcionisanje. Kod shizofrenih poremećaja dolazi do promene
određenih funkcija mozga. Posledica toga su promene mišljenja, zapažanja i
afektiviteta, u globalu, promene psihe.
Učestalost
Otprilike 1% ljudi će razviti sliku shizofrenije tokom svog života. Izgleda
da postoji genetska predispozicija za razvijanje bolesti. Među ljudima čiji
je roditelj bolestan, ili brat ili sestra, njih 10-15% će razviti poremećaj.
Kod dece čija oba roditelja imaju shizofreniju, njih 40% će razviti bolest.
Stopa rizika ostaje nepromenjena, bilo da su decu odgajali roditelji, bilo
da su deca bila usvojena. Muškarci su u najvećem riziku za razvijanje
shizofrenije između 15 i 35 godine života, s najvećim rizikom u dvadesetim
godinama. Žene imaju najveći rizik takođe u dvadesetim godinama života - dok
je rizik kod žena manji u tim godinama nego što je to slučaj među
muškarcima, nakon 20-tih godina rizik ne opada kao kod muškaraca, nego čak
on postaje veći kod žena.
Uzrok nastanka
Uzroci shizofrenih poremećaja do danas nisu u potpunosti razjašnjeni. Sve
činjenice, međutim, ukazuju na to da su neki ljudi osetljiviji na spoljašnje
uticaje i nadražaje. Zbog te ranjivosti oni posebno snažno doživljavaju
mnoge stvari te su zbog toga manje "otporni" na opterećenja, stres i
unutrašnje konflikte. Oni su dakle osetljiviji od drugih ljudi. Takva
ranjivost se stručnim jezikom naziva vulnerabilnost. Ako opterećenja i stres
postanu preveliki, kod takvih osoba dolazi do neke vrste "sloma živaca" i do
pojave simptoma bolesti.
Simptomi
Bolest se može manifestovati na najrazličitije načine s potpuno različitim
znakovima (simptomima). Kod pojedinih osoba simptomi mogu biti vrlo teški,
dok su kod drugih beznačajni ili uopšte nisu izraženi. Postoji samo
neodređen osećaj da "nešto nije u redu". Kod osoba koje pate od shizofrenih
poremećaja najčešće je prisutan strah i osećaj da se od njih suviše zahteva.
Kod shizofrenih poremećaja često dolazi do gubitka vlastite osobenosti, svog
ja i identiteta. Takva osoba oseća da između nje i okoline nema nikakvih
granica. Bolesnik osim toga veruje da su drugi preuzeli vlast nad njim, jer
se ne može zaštititi (postavljanjem granica). U stručnoj terminologiji ovaj
"simptom" se naziva poremećajem ega. Simptomi kod shizofrenije mogu se
podijeliti na pozitivne i negativne. Pozitivni simptomi se češće javljaju u
akutnim fazama ili u početnim fazama bolesti. Negativni simptomi se češće
javljaju kod dugoročnog tijeka bolesti.
Najvažniji
pozitivni simptomi
Halucinacije. Naš
mozak poseduje neku vrstu filtera za mnoge nadražaje iz okoline koji bi u
protivnom mogli da preplave mozak. Kod shizofrenih poremećaja je poremećena
ta funkcija filtriranja. Moguća "odbrambena strategija" je kompletno
isključivanje spoljašnjih nadražaja (slično kao "navlačenje zavese") kao na
primer u snu. Naš mozak, međutim, radi i dalje: u snu sanjamo; kod bolesnika
se javlja neki oblik "sna u budnom stanju" - halucinacije. On čuje glasove
(akustične halucinacije), oseća mirise (mirisne halucinacije) ili vidi
stvari koje ne postoje (vizuelne halucinacije) i takva zapažanja smatra
realnim. Sumanute ideje.
Iz verovanja nastaju za bolesnika realna mišljenja. On čvrsto veruje da ga
proganjaju (manija gonjenja), da je bog (religiozna manija) ili da se sve
odnosi na njega (ideje odnosa), drži se čvrsto svojih uverenja od kojih se
ne može odvratiti nikakvim uveravanjima ili dokazima da njegove ideje ne
odgovaraju stvarnosti. Uzrok tome leži u činjenici da se bolesnik povukao u
svoj unutrašnji svet i da je "navukao zavesu", slično kao što smo videli kod
halucinacija. Na taj način gubi mogućnost da svoje misli, svoju vlastitu
"stvarnost" uporedi sa realnošću u spoljašnjem svetu.
Poremećaji mišljenja.
Naročito u slučajevima kad je bolesnik emocionalno uzbuđen ili umoran
njegove misli i govor postaju nesuvisli ili teško razumljivi. Bolesnik će
prekinuti razgovor u sred rečenice ili će potpuno izgubiti nit. Često oseća
"nadiranje" određenih misli. Ti simptomi, međutim, nemaju nikakve veze sa
"maloumnošću".
Najvažniji
negativni simptomi
Kod grupe negativnih simptoma često je vrlo teško razgraničiti da li je neko
određeno ponašanje bolesnika znak bolesti ili je pokušaj savladavanja
bolesti - tako što će se, na primer, povlačenjem zaštititi od navale
nadražaja. Nedostatak volje.
Bolesnici pojavom bolesti gube svoj uobičajeni elan i zanimanje za sve one
stvari kojima su se ranije rado bavili. Zbog toga im vrlo teško pada
ispunjavanje uobičajenih profesionalnih i ostalih zadataka.
Gubitak osećanja. Bolesnik
ne može ni da se veseli, ni da izražava svoja osećanja na način na koji je
to ranije mogao. Socijalno
povlačenje. Bolesnici se vrlo često povlače u sebe i
ograđuju od svoje porodice i ostale okoline. Ne osećaju se dobro ni u krugu
dobro poznatih osoba, a vrlo često izražavaju strah i od njih.
Depresija. Kod shizofrenih
poremećaja može doći do pojave depresija, naročito ako pogođene osobe
osećaju da je bolest u velikoj meri izmenila njihov život. Bolesnici mogu
biti toliko očajni da više ne vide nikakav izlaz. Oko 10 % svih bolesnika je
tokom trajanja te bolesti izvršilo samoubistvo!
Lečenje
Javite nam se!
Shizofrenija
